U
srpskoj tradiciji rasprostranjeno je verovanje u urok i urokljive oči. To je
neka mistična zla snaga koju neki ljudi poseduju, često bez svoje volje. Nije
se tačno utvrdilo otkuda ovo verovanje kod nas i šta ono u stvari znači ali je
ono pokrenulo čitav niz običaja i uverenja. U narodnim pesmama vidi se da
urokljive oči mogu oboriti konja i junaka na konju, mogu usmrtiti bilo koga i najvećeg
junaka, najsnažnijeg muškarca. Najosetljivi na urok su mala deca i ljudi u
prelaznom vremenu svog života, kao mladenci, porodilja, ranjenici i sl. Da
bi se urok otklonio porebno je skrenuti pogled urokljivih očiju na nešto drugo.
Zato se u svadbenim običajima javlja veo, radi zaštite mlade, ogledalo, i ranije
praporci a danas automobilske sirene. One su ostale kao jedina zaštita
mladenaca od zlih sila i uroka. Ranije je srpska svadba obilovala običajima i radnjama
smišljenim da zaštite mladence. Danas se sirene koriste više kao obznana da
prolazi svadba nego kao sretstvo za rasterivanje zlih sila i uroka.
Нема коментара:
Постави коментар