Problemi sa pamćenjem zavisnika od Interneta i knez Miloš

Skoro je svetske novine obišla vest o čoveku koji je  tertiran od bolesti zavisnosti upotrebe Google naočara. Ovo je specijalna vrsta pametnog telefona koji prima komande pomoću glasa, a nosi se poput naočara. Google je 15-og januara ove godine oglasio da će prestati sa proizvodnjom ove vrste kompjutera ali će nastaviti da radi u tom pravcu. Kako nije dobro u svemu biti prvi pokazuje i slučaj trideset jednogodišnjeg mladića koji je razvio zavisnost od ove naprave.

 

 Ovo je ujedno i prvi slučaj ovakve vrste zavisnosti. Pacijent je patio od čestih promena raspoloženja, depresije, anksioznosti, sociofobije i opsesivno-kompulsivnog poremećaja. Tretiran je na klinici za odvikavanje od drugih vrsta zavisnosti kao što su pušenje, droga, alcohol. Kod ovog pacijenta je primećeno da postaje nervozan i frustriran kada mu se oduzme naprava. Na poslu se raspravljao kada mu je rečeno da ne može da nosi google naočare tokom radnog vremena. Razvio je nesvesni pokret rukom kojim je pokušavao da uključi spravu, čak i kada je nije imao kod sebe. Razvio je i specifičan pogled kao da gleda kroz naočare. Imao je problema sa koncentracijom, memorijom. Posle 35 dana tretmana stanje mu se popravilo, nestalo je pokreta za uključivanje aparata, popravila se memorija i raspoloženje ali je taj pogled kao da gleda kroz naočare ostao.

 

Jedan od čestih problema koje razvijaju ljudi koji su zavisni od Interneta je lose pamćenje, problemi sa pamćenjem. To je zato što uvek mogu lako doći do bilo koje informacije i ne moraju da je memorišu. U vezi sa ovim ispričaću jednu priču o knezu Milošu.

Ostalo je zapisano da je knez Miloš imao neverovatno pamćenje. Pošto je bio nepismen, razne službene dopise, pisma i novine  čitali su mu učeni ljudi koji su bili kod njega u službi. Oni su ponekad zaboravljali šta su već čitali gde su stali i sl.  To knezu nikada nije desilo, znao je tačno sve što mu je bilo pročitano, gde se šta nalazi i umeo da citira dopis od reči do reči posle samo jednog čitanja. Jedan od ovih ljudi pitao ga je kako je to moguće, a on je odgovorio:

“Ako ti šta zaboraviš možeš uvek da se vratiš na te ‘artije i pročitaš a ja ne mogu.”

Današnji čovek je mnogo više od učenjaka iz doba kneza Miloša zatrpan informacijama koje su sve pohranjene u napravi koju nosi sa sobom ali ih nema u njegovom pamćenju. Da li se mi zaista možemo osloniti više na kompjutere nego na naše sopstveno pamćenje na svakome ponaosob je da proceni