Mi i oni na svakom mestu

Svi smo juče gledali izbor za pesmu Evrovizije. Lično mislim da su i pesma i izvođačica daleko ispod proseka ali se to nigde u medijima nije videlo. Očigledno naši novinari i ovog puta kreiraju jedan mit i onda ga svesrdno podržavaju, ne samo kroz članke i reportaže nego i kroz komentare ispod članaka.

 

Rezultat koji je postignut nije loš zbog naše dijaspore. Inače bi verovatno bio katastrofalan kao i pesma.

Sve ovo nije bitno kao činjenica da se ne čuje drugo mišljenje na našim medijima, da su unificirani ne samo tekstovi nego i komentari. Zaostavština iz nekog ranijeg vremena kada se salutiralo bez razmišljanja.

Čitam jutros u novinama naslove kao “Bojana digla Beč na noge”, “Bojana oduševila i Engleze” i sl.,  a onda i jedan mali tekst sa najviše komentara o tome kako je neko pred njen nastup zavijorio zastavom Velike Albanije. Mi i oni i na ovom mestu. Priča o dobrom Srbinu koji je oduševio Evropu i ceo svet svojom pesmom i lošem Albancu koji provocira iz ljubomore, besa, zlobe i drugih veoma niskih motiva. Komentari ispod, koji tobože izražavaju javno mišljenje su sasvim u skladu sa tekstom. Podržava se Bojana, pljuju komšije što provociraju, mi smo pokazali svetu i tako dalje.

 

Treba tu postaviti nekoliko pitanja, koje sigurno postavljaju oni radni i zauzeti Srbi koji nemaju vremena da misle o Evroviziji.

Kako to da nismo pobedili ako smo oduševili svet? Kako to da u Austriji, gde živi više Srba nego Austrijanaca, nismo dobili maksimalan broj poena? Može li biti da je pesma u stvari veoma loša i da Bojana uopšte ne ume da peva? Može li biti da je tamo poslata iz drugih razloga, zbog svog izgleda na primer? Slogan ovogodišnje Evrovizije je “Gradimo mostove”, misli se na mostove tolerancije. Finci su poslali retardiranog izvođača, Poljaci ženu sa invaliditetom, a mi punačku ženu. Prošle je godine pobedila bradata žena pa se možda mislilo da neko ko izgleda nestandardno može imati više šanse.