Večna borba svetlosti i tame

Od postanka sveta smenjuju se ova dva ekstrema, svetlost i tama, dobro i zlo. Cilj i jednog i drugog je da osvoje i zadrže dušu čoveka.

 

Naš život odvija se po nekim pravilima svakodnevice. Idemo svetom često ne videći ništa izvan okvira naučenog, ne vidimo gde grešimo, šta radimo sebi i drugima. Naša je percepcija veoma sužena i ograničena na nekoliko načina razmišljanja koja smo usvojili u detinjstvu. U zavisnosti od ovih naučenih načina prihvatanja stvari oko nas zavisi umnogome i naš život. Borimo se za svoja mišljenja, osećamo da nam nešto smeta,  čini nas nesrećnim, izaziva teskobu, nešto pokušavamo da shvatimo, da se setimo nečega što smo davno zaboravili ali ne možemo da izađemo iz mreže svakodnevice, naučenog načina razmišljanja, ponašanja, prihvatanja okoline… To nešto čega ne možemo da se setimo je naša duša. Na nju zaboravimo potpuno obuzeti svakodnevicom, kao konji upregnuti teretom koji se mogu kretati samo u uskom krugu. Dok smo mi sasvim nesvesni postojanja duše negde izvan nas, u dalekom kosmosu ili među oblacima odvoja se ogorčena borba za nju. Mi je ne primećujemo, zaboravljamo ali po svemu sudeći ona je toliko dragocena da se ceo svemir bori za to zaboravljeno blago koje leži na đubrištu.

Umogome ishod bitke zavisi od naših navika. Nije isto početi dan šetnjom u prirodi, vežbama ili flašom rakije, cigaretom i masnim doručkom. Sve što radimo svakodnevno i što ne primećujemo jer smo se navikli određuje naš život, njegov kvalitet, misli koje upravljaju našim akcijama, količinu radosti ili beznađa koju osećamo. Sve ovo utiče na ishod bitke koje smo potpuno nesvesni a koja se vodi nad našim glavama za nas.