Rvanje sa bedom

U Indiji u ruralnim oblastima ljudi se još strogo dele na kaste. Najprezrenija je kasta parija ili nedodirljivih. Oni su izvan društva, niko ne sme da ih dodirne, ljudi se od njih sklanjaju. Svako ko se rodi u ovoj kasti nema nikakve izglede na bilo kakav uspeh, osuđen je na krajnju bedu i diskriminaciju. Neravnopravnost među ljudima je jasnije vidljiva nego drugde. U prošlosti za nedodirljivog život je bio izvan društva, danas međutim ima nekoliko načina da se ove razlike prevaziđu. Jedan je i rvanje-sport veoma popularan širom Indije.

 

Naročito je opsesija ovim sportom velika u državi Maharaštra gde se posebno ceni rvanje u blatu. Da bi svojoj deci omogućili bolji život  većina porodica daje bar jednog sina da trenira rvanje. Mladići žive i treniraju u školi u kojoj se sala za treniranje noću pretvara u spavaonicu. Od njih se traži strog trening, poslušnost i moralna čistota. Ne smeju da puše i piju niti da spavaju sa ženom pre braka. Blato u kome treniraju pomešano je sa limunom, puterom, mlekom, kamforom i drugim stvarima. Veruje se da ova mešavina daje mladićima snagu. U ovom sportu važno je prikovati protivnika leđima u blato. Nije važno koliko će za to pobedniku trebati vremena. Može se sve završiti za minut ili trajati nekoliko sati.

 

 

Najpoznatiji rvač je Sati, pripadnik kaste parija. Njegov put do uspeha bio je trnovit jer u poetku niko nije hteo da se rve sa njim pošto nisu smeli da ga dodirnu. Vremenom se to promenilo i sada uživa slavu i poštovanje u svojoj zajednici, živi u modernom stanu i pomaže svojoj porodici. Za većinu mladića rvanje je jedina šansa da se dokažu, postignu uspeh i pobegnu od života u krajnjoj bedi u kraju u kome nema škola, bolnica i drugih prednosti civilizacije.