Ljudska stonoga-najstrašniji horor treći deo

 

Skoro sam naišla na opis filma “Ljudska Stonoga” Toma Sixa. Ništa gluplje ni bizarnije nisam pročitala i tim pre me je iznenadila medijska pažnja koju je film požnjeo od 2009 godine kada se pojavio prvi deo pa do danas. Drugi deo filma je zabranjivan u Britaniji i Australiji, a u Americi je pisac i reditelj morao da iznajmi telohranitelje jer mu je prećeno ubistvom. Doživeo je ono što se samo poželeti može i što je sigurno priželjkivao kada je pisao scenario za film. Za prvi deo našao je producente tako što ih je slagao o tome kakva će radnja stvarno biti, ali se pitam gde je našao novac da snimi drugi i treći deo? Za one koji su gledali prvi i drugi deo, evo srećne vesti, stiže i treći deo! Premijera se očekuje tokom godine.

Za one srećne koji nisu gledali ni jedan deo, evo radnje ukratko. U sva tri filma neki ludak pokušava da napravi ljudsku stonogu tako što zašiva ljude ustima za rektume. Nisam gledala ni jedan deo niti nameravam. Imam prirodnu odbojnost prema hororima i juče kada sam pročitala radnju filma teško sam zaspala, a jutros se probudila sa mislima o ljudskoj stonogi, o patnjama koje ljudi jedni drugima nanose fizički ili ovako kao svima nama Tom Six, psihički. Pitanje sa kojim sam se probudila je: Od kuda tolka zloba? Kako li ona nastaje i šta tera čoveka da muči druge na bilo koji način? Kod Toma Sixa motivi su jasni slava i novac po svaku cenu. Rado trpi kritike, opovrgavanja, gađenje, pretnje samo kad se za njega zna, kad se zove piscem i rediteljem i kad zarađuje dovoljno novaca da ispuni sve svoje hirove. Ovi motivi nisu naravno izraženi tako kako ovde stoje. Objašnjavaju se uvek nekim plemenitim motivima. U slučaju stvaraoca ovog (ne)dela to je ljubav prema umetnosti, želja da se proširi svest kod ljudi, da se boti za slobodu ummetničkog izraza. Zašto radi treći deo? Zato što mu od 2009-te godine ništa orginalno nije palo na pamet, a ovo još uvek prolazi I puni novcem džepove.