Promoteri-ambicija bez pokrića

Koliko nada može da bude nerealna i da vuče čoveka u gubljenje vremena vidi se iz života i rada savremenih promotera. Kako je nekome palo na pamet da angažuje ljude da rade za njega a da im ne plaća ništa u današnjici, teško je reći. Sigurno je samo da se to događa i da mnogi veoma lepo žive od toga. Vidite samo slučaj Madlene Zepter koja se šećka po svetu, letuje u najboljim odmaralištima, kupuje u najfinijim radnjama a tek od skora ima predstavništva i ne znam da li ima koju radnju da se u nju uđe, pogledaju cene i eventualno kupi nešto. Još od osamdesetih kompanija ima mrežu promoreta koji rade bez socijalnog, zdravstvenog i bez plate. Zašto ljudi na to pristaju? Kome se to čini kao dobra ideja? Kada niko ne bi hteo da radi na taj način morali bi ili da propadnu ili da počnu da zapošljavaju ljude. Na žalost uvek ima očajnih koji misle da je dobra ideja da rade kad im se svidi, bez radnog vremena ili kao dodatni posao. U današnje vreme ima mnogo komapanija koje zapošljavaju promotere i ne otvaraju radnje. Njih karakteriše to što svoje proizvode prodaju po mnogo skupljim cenama nego što bi oni koštali u prodavnicama jer moraju u to da ugrade postotak koji daju promoterima. Objašnjenje za Zepter posuđe koje daju promoteri “to se kupi, koristi pa se ostavi deci i unucima.” Sine evo prababine šerpe ostala tebi u amanet da kuvaš mužu ručak.

 

Prednost ovakve prodaje je što vam prodavci dolaze na kućnu adresu i neće da izađu dok ne kupite proizvod koji vam inače nije potreban kao sto je kozmetika sumnjivog kvaliteta, posuđe od nerđajućeg čelika, anatomski jastuk od 200 eura, aparat za lečenje svetlošću od 1000 eura, usisivač koji vuče kao lud od 2000 eura (ali može i na rate) i slično. Prednost ovih kompanija je i to što ne samo da možete da kupite njihov proizvod već imate mogućnost da postanete i sami promoter. Onaj koji vam je prodao nekorisnu stvar sigurno će vas još  vrbovati da i sami radite tako divan i isplativ posao.  On naime na svakog radnika koga vrbuje dobija bonus i tako, kako vole da se izraze poslodavci, “vi stvarate mrežu svojih radnika, koji rade za vas, svoju kompaniju unutar naše kompanije.” Kud ćeš bolje? Oni opet koje ste vrbovali stvaraju svoju mrežu promotera i tako na kraju mnoštvo radi za određene ljude koji sada mogu da sede ispred svojih kućerina na plaži u Monaku i piju koktele. Dok oni sede i uživaju u suncu i mondenskom životu hiljade ljudi širom sveta zove nepoznate telefonom i moli da ih prime na kućnu promociju, mole prijatelje i rođake da i sami rade u njihovoj “kompaniji unutar komapanije”. Govore kao navijeni, sklapaju poznanstva koja inače ne bi samo da dobiju šansu da organizuju novu kućnu promociju na kojoj možda i prodaju nešto. Upadaju u različite firme, uznemiravaju ljude i na poslu, koriste razne taktike od molbi do gledanja drugih sa visine. Organizuju sedeljke i meze po restoranima na koje pozivaju nepoznate uz napomenu da su dobili nagradu. Tamo ih ubeđuju ne samo da kupe preskup proizvod koji im nije potreban, već i da se uključe u prodajnu mrežu.  Točak se okreće i kao grudva snega raste dok onaj koji je to sve pokrenuo zaista može da sedne i uživa.

 

 

Žalosna suština svega ovoga je eksploatacija najgore vrste. Čovek ne bi u današnjici trebao da radi bez plate i osnovne sigurnosti, ne bi trebao da dosađuje drugima, da ih uznemirava u njihovom domu, na poslu, od njega ne bi ljudi trebali da se brane kao od muve. Ne znam kako ove fantomske firme uspevaju da se registruju bez prodajne mreže. One ne posluju sa velikim tržnim centrima, njihovi proizvodi nekako stoje po strani i nikada ne dostignu onu razinu legitimnosti ili popularnosti koji imaju kuće koje se bave proizvodnjom i prodajom na legalan način, u većini slučajeva se ni ne reklamiraju, ali ipak opstaju godinama, šire poslovanje i stiču izvesnu reputaciju. Na kraju lanca ishrane su mali, bespomoćni i nezaštićeni obični, svakodnevni ljudi koji nemaju dovoljno informacija a nemaju ni hleba da jedu pa upadaju u zamke manipulacije i eksploatacije. Još misle da profitiraju.