Istinsko znanje i vrhunska glupost-razgovor uživo

Jednom davno srela su se dva ekstrema, jedan star, mudar i miran, drugi pun vatre, agresivnosti, samopouzdanja i želje da vlada. Njihov razgovor tekao je otprilike ovako:

Istinsko znanje: “Dobar dan draga moja, kako je divan dan danas. Ništa nije lepo kao rano jutro u kome se čuje pev ptica koje ga slave. Sunce me je probudilo i osetio sam radost što sam živ, zdrav i što je predamnom dan pun svetlosti.”

Vrhunska glupost: “Ne trućaj. Gde ti vidiš razloge za radost, zamlato? Život ti prolazi u neznanju, nisi ništa naučio niti uradio. Krevet se ulegao pod tobom! Zar ne vidiš da je svet poludeo, pun iskušenja. Političari nas pljačakju, a narod stoka ćuti i trpi. Niko neće da se diže na noge, svakome je miliji njegov brlog nego sreća narodna. Šta ti pevaš hvalospeve suncu i jutru!!! Sunce, jutro, jaka stvar!!! Dok obraćamo pažnju na takve gluposti nema nama boljitka, dok je takvih kao ti nema sreće za narod. Ja se borim na društvenim mrežama da prosvetlim narod. Kakvih ima zapušenih umova, sve to treba uza zid pa metak u čelo. Vidiš kako je narod u srećnim zemljama osvešćen. Misliš da se Šveđanin ima vremena da se raduje suncu? On radi! Zato i živi kao car. Eh, da mi je da odem u Švedsku pa Bog da me vidi. Rodila sam se u ovoj nakaznoj zemlji gde nema sreće jer nema pameti, pa sada vučem teret ovog usranog života.”

Istinska mudrost: “Nije sve tako crno. Ima i ovde ljudi koji žive lepo. Ja se, na primer ne žalim, niti se opterećujem stvarima koje ne mogu promeniti. Rat nikakvo dobro ne bi doneo, niti revolucija. Mora to polako i postepeno. U duhu da se rodi iskra, pa se onda ona i šire prenosi. Ne možeš tako misliti o ljudima, svako ima prava da živi svoj život kako mu je zgodno, da voli ono što hoće i veruje u šta smatra da je najispravnije. Po meni ništa nije vrednije od svakodnevice svakog čoveka, od ljubavi, svetlosti, moje bašte, malih životnih radosti. U tome se i sastoji život. Jedan pametan čovek reče “postoje činjenice i postoje problemi, sa činjenicama se valja pomiriti, a sa problemima uhvatiti u koštac”. Trudim se da tako živim. Mislim da svako treba da se trudi prvo da sam postigne mir i radost, da vodi ispunjen život. Zamisli svet pun srećnih i nezlobivih individua, to bi bio raj.”

Vrhunska glupost: “Ti si prs’o načisto čoveče! E vidiš protiv takvih ovaca kao što si ti ja ratujem i ratovaću. Šta pričaš ti?!! Otkud neškolovanom čoveku prava na mišljenje i kakvo to mišljenje može biti? Treba ga obrazovati, naučiti, objasniti mu stvari. Ako takvoga prepustiš samom sebi on će upasti u potpuno mračnjaštvo, poludeće, baviti se verom i magijom, laprdati po cele dane o Bogu i sudbini, slušati najgoru muziku na svetu, praviti sebi idole od najvećih idiota! Ti to podržavaš! Zar ne vidiš ko su nam celebrity u zemlji, ko su političari, koji ljudi imaju para!? Žive od gluposti narodne. To tebi ništa ne smeta, dok imaš šta da strpaš u guzicu, da se najedeš i napiješ ti si srećan i zadovoljan. E zbog takvih vidiš propadamo.”

Istinska mudrost: “Narod stvara sebi idole prema svojim potrebama, kada mu se potrebe budu promenile promeniće se i idoli. Svako ima prava da odabere šta će slušati i čime će se baviti. Ne mora da znači da je to glupo ako se tebi lično ne dopada. Ljudi rade nešto, trude se, nekima se to sviđa nekima ne. Najgore je ne raditi ništa nego samo kritikovati. Kritika koja dolazi od znanja je uvek blagonaklona, ona koja dolazi od neznanja je puna osude.”

Vrhunska glupost: “Ej ne mogu više da te slušam. Toliko si glup i neškolovan da ja nemam reči. Uostalom izašla sam samo da kupim cigare! Zauzeta sam! Na facebooku sam clan Uduženja ateista, trudimo se da podignemo svest kod naroda, izneću ja danas i tvoj slučaj tamo na raspravu. Moram i na twitter da svratim, treba i tamo nešto pametno da se čuje, I ne ke fotke da postavim na Instagramu. Ne znam gde mi je glava! Ajd’ ćao.”

Istinska mudrost: “Do viđenja.”

Ode Glupost i ne okrenuvši se, da menja svet, ubeđuje ljude da su glupi, raspravlja o drugima sa istomišljenicima…... Njen sagovornik samo sleže ramenima i uđe u svoje lepo uređeno dvorište. Deci je tamo namestio bazen, a došao i dečko iz komšiluka pa se već čuje vriska dečja i pljuskanje vode,  malo se sa njima našalio pa uđe u kuću i poljubi ženu, doručkova, pa izađe zatim u svoje dvorište da malo okopa baštu pre velike vrućine. Na njega su padali snopovi suca, ptice pevale u krošnji komšijskog drveta, deca su cikala i pljuskala, a on pogleda put neba i u sebi zahvali Bogu na sreći koju oseća.