Ravnodušnost ubija dušu

U svakodnevnom životu veoma se retko misli o duši. Ona je nešto o čemu razglabaju popovi, uz nju pominjući uvek smrt, nagrade, kazne i ono što se dešava posle smrti,  o čemu niko ne voli da misli. Samo, dok čovek ne umre duša živi u njemu, u telu, tu blizu na dohvat ruke, ima neke svoje zahteve, upozorenja, tuge, nezadovoljstva.….Maše krilima i traži nešto što ne umemo da definišemo.

 Većina nas je još kao deca shvatila da je snaga u ravnodušnosti i mirenju sa sudbinom. Ako ništa ne želiš, ništa ne osećaš ni prema kome sigurno je da nećeš patiti. Ovo je shvatanje više nesvesno, javlja se kao povlačenje osećaja i želja, kao shvatanje da je nemoguće ostvariti snove koje smo sanjali u detinjstvu, razumevanje da postoji sudbina, zapisan u zvezdama put za nas kome je najbolje prepustiti se, jer svaka borba sa mističnim Usudom donosi poraz i patnju. Traži se zona konfora, sigurnosti, utaban put na kome je sve poznato. Nema iznenađenja pa samim tim nema ni patnje. Dani počinju da liče jedan na drugi, okružimo se ljudima koje poznajemo i čije akcije možemo da predvidimo. Odričemo se onih koji izazivaju u nama neke želje i nadanja. Suvišna osećanja nisu dobrodoošla u našem svetu bez borbe i oluja.  Gledamo ljude koji se bore za neke ciljeve i čudimo se kako ih ne mrzi da to rade, zašto se eksponiraju, rizikuju svoj život i sigurnost svakodnevice.

 

Posle mnogo vremena života bez borbe mnogi ljudi neće čak ni na odmor da idu ili ako se odluče idu uvek u isto mesto, u poznato. Gledaju ponekad šarene slike velikog sveta i glamuroznog života koji vode neki drugi ljudi opet na trenutak duša zaleprša krilima, ali slabo, malaksalo. Na nju je napadala prašina, nema svetlucanja, nema više snage da se izvuče iz tegobne svakodnevice bez osećaja. Najteže je to što nema oslobođenja od patnje. Ona je tu svuda okolo. Vreba u različitim oblicima, kao teskoba, nezadovoljstvo, dosada, zavist, nemaština, jednoličnost, bolesti, starost….

Ravodušnost nas na kraju ne zaštiti od bola ali umrtvi dušu i donese mnoštvo nezadovoljstava i na kraju jedan sasvim promašen život bez uzbuđenja.