Pod izgovorom sankcionisanja
komentara zbog prostakluka i psovki kojima je dobar deo našeg naroda sklon, novinari
uglednih novina u zemlji štancuju sami komentare i stvaraju sliku
jednoobraznosti mišljenja. Drugim rečima ne daju da se čuje drugo mišljenje i samim
tim oblikuju razmišljanje masa. Da li oni to rade planski i sa nekim ciljem? Da
li oni namerno zaglupljuju mase da bi se njima lakše vladalo? Da li njima
odgovara da imamo ljude bez cilja, razmišljaja i sposobnosti koji gutaju sve
što im se servira? Sve više sam sklona da verujem da nema plana. To se radi
prosto jer se ne ume drugačije.
Ne zna se kako da se bude
nepristrasan u izveštavanju, a nema se ni obrazovanja. Novinari u većini
slučajeva imaju veoma malo znanje stranih jezika. Uopšte vrlo malo Srba govori
jezike i ako govori zadovoljan je sa malim. To jest, zna stotinak reči da može
da se snađe kad ode u Grčku na more i odmah misli da može da predaje deci u
školi. Kako se ne znaju ili malo znaju jezici, strani novinari ne mogu da budu
uzor jer se njihovi tekstovi ne čitaju. Uzor su domaći novinari koji su vek
proveli pišući po direktivi pristrasne, jednomislene tekstove o Drugom svetskom
ratu, Jasenovcu, Hrvatskoj mržnji na nas, američkoj zaveri protiv nas, Kosovu
srcu Srbije, ratovima u Bosni sa pristrasnim osvrtom na naša stradanja i
potpunom ravnodušnošću za stradanja druge strane i slično. Mlađi novinari koji
ih nasleđuju, budući bez vlastitog mišljenja, a sa veoma slabim obrazovanjem
samo prepisuju ovo što su oni predhodni pisali. Tako dobijamo sliku naslovnica
današnjih Večetrnjih novosti gde se huška na rat sa bivšim Jugoslovenskim Republikama,
a već više od dvadeset godina susednim zemljama, a da se to čak ni ne primećuje.
Tu se neprekidno pojavljuju isti članci o ubistvima Srba u Bosni. Pre neki dan
čitam tu i kako su Bošnjaci u ratu srpsku decu od 9 i 7 godina pekli na ražnju!
Kakva je svrha tog teksta dvadeset godina posle rata? Nema svrhe kao ni drugi
takvi članci a blizu je svakog razuma, i zdravog i nezdravog, da je to
ortodoksna laž. Deca jesu stradavala i sa jedne i sa druge strane ali čisto
sumnjam da su bila pečena na ražnju. Dovoljno je loše kad nevin strada i
nesrećnim slučajem zato što neki idiot nije znao politički da reši situaciju,
zato što je stvorio situaciju u kojoj su ljudi i deca stradavali. E sada naši novinari, nehotice verovatno,
hoće da kreiraju opet jednu takvu situaciju u kojoj će deca moći da ginu,
pisanjem takvih nebuloznih tekstova.
Da novinari sami pišu komentare
osvedočila sam se više puta a na jednom mestu sam i pisala o tome. Pre neki dan
međutim napisala sam komentar na B 92 o socijalnim službama i dobila odgovor od nekog potpisnika koji je i pre komentarisao “@mira
Ma nosi se i ti sa svojim mišljenjem.” i
nastavak. Gledam kome on to odgovara i vidim da mog komentara nema objavljenog.
Kako ga je onda procitao ako ga nema u novinama? Pisala sam na najkulturniji način kako socijalne službe u Srbiji ne rade svoj
posao kada je u pitanju izmeštanje dece iz porodica koje nisu u stanju da im
pruže zaštitu i sve što je potrebno za odrastanje. Eto tako dešava se i to,
verovatno ne samo meni nego mnogim mislećim ljudima koji posle ovakvih
incidenata prosto odusatnu od davanja komentara. Ti komentari služe da se čuje
javno mišljenje, a mislim da je i objavljivanje psovki bolje nego ovako
sankcionisanje gde novinari ne objavljuju komentare građana, nego svoje lične.
Нема коментара:
Постави коментар