Uoči izbora

U Srbiji je parlamentarni život još mlad. Ljudi nisu svesni svoje političke snage, nisu svesni da oni znače kao građani ove zemlje i da se njihov glas računa. Ovde se pogrešno veruje da su političari naši gospodari a u stvari im mi, svojim neznanjem, dajemo tu moć. U totalitarnom režimu postoji vladar, a u parlamentarnom bi narod trebao da bude vladar, odnosno onaj koji je na vlasti trebalo bi da bude sluga naroda koji mu je dao moć da vrši njegovu volju. Uz moć idu mnoge privilegije ali i ogromna odgovornost. Naši političari, međutim, uživaju u privilegijama bez ikakve odgovornosti, jer nema nikoga da ih na odgovornost pozove. Kod nas i narodu i politučarima treba lekcija iz demokratije. Političari sebe vide kao vladare a narod sebe kao sluge, a trebalo bi da bude obrnuto. Političari su slabi, smrtni ljudi koji su sticajem okolnosti postali narodni predstavnici, oni nisu ni pametniji, ni obrazovaniji, ni jači ni dugovečniji, ni sposobniji od moćnog, besmrtnog naroda. Svaki pripadnik naroda znači i njegov je glas itekako važan, zato ja lično ne odobravam apatiju kod jednog dela naroda kada je politika u pitanju. Svaki pojedinac ima moć kao pripadnik naroda, i političar  treba da služi svakog pojedinca. Običan građanin je i moćniji od političara jer je manje izložen moći pa i osudi, javni rad je teret i za naše političare koji nisu nikakvi predstavnici naroda.  Zato ih treba menjati dok ne shvate da narod nije glup, da mu niko ne može reći preko medija da živi bolje, da mu je super kad nema gde da nađe posao, nema gde ni da se prijavi za posao.  U medijima niču fabrike, ali ni u jednom oglasniku te fabrike ne izdaju oglase za zapošljavanje. Političari moraju da shvate da narod nije strašljiv i da mu niko ne može reći da će izbiti rat ako taj političar padne sa vlasti, rata neće biti, jer narod neće rata. Narod nije u milosti političara već je političar u milosti naroda.

Kod naših političara, naročito kad dođu na vlast zapaža se jedna srašna bahatost, nepoštovanje naroda, laž, korupcija, nedostatak bilo kakvog principa i osnovnog smisla za poštenje. Možda je to i normalno, možda samo takvi ljudi i mogu da se bave politikom, možda je to poziv koji zahteva takvu vrstu ljudi, ali zato je kontrola još važnija. Političar treba da se plaši naroda a ne obrnuto, jer narod je moćan a političar slab. Političar treba da zna da može pasti sa vlasti svakoga časa ako ne bude poštovao svoj narod. Kod naših političara nema tog straha, oni svoj narod tretiraju kao grupu manje vrednih, mentalno zaostalih ljudi sa kojima se ponašaju po utvrđenim pravilima. Najpre lažu, obećavaju sve i svašta da bi samo došli na vlast, dok su na vlasti ne rade ništa, samo kradu, obećavaju, lažu, prodaju zemlju strancima i pune svoje džepove. Za to vreme, preko korumpiranih medija ubeđuju narod da su mnogo uradili, da su otvorili fabrike, popravili puteve, doveli strane investiture, koje niko nije video, sklopili poslove, od kojih niko nema koristi, otvorili radna mesta koja niko nije zauzeo i slično. Uz to oni izazivaju svađe sa susedima, raspiruju nacionalnu mržnju i stvaraju utisak da živimo u okruženju krvoločnih naroda koji samo čekaju da krenu na nas i da nas sve pobiju, da nam peku decu i siluju žene. Od ovih vukodlaka punih mržnje, štiti nas samo dati političar. Ako on padne oslobodiće se krvnici, preći granice i nastupiće potpuni mrak. Živimo u okruženju naroda koji su do pre dvadeset pet, šest godina delili sa nama dobro i zlo, živeli isto kao i mi i kod kojih je parlamentarni sistem takođe novost. Njihovi političari rade njima istu stvar i svi su u dosluhu sa našima. Videli smo skoro kako to funkcioniše na primeru Bosanske tužbe Hagu za genocid. Zove odavde naš političar svoga bosanskog brata i kaže “brate idu izbori upriliči mi jednu tužbicu Hagu za genocid, ona će i tako biti odbijena ali će meni skočiti rejting.” Provociraju se i Albanci na Kosovu, manipuliše kosovskim Srbima, radi se sve samo da bi se narod obmanuo i da bi se ostalo na vlasti. Pred izbore u susednim zemljama naši političari čine usluge svojoj braći iz susedstva raznim besmislenim protestima, pretnjama, evociranjem prošlosti i sličnim marifetlucima kako bi i tamo zaživele i opstale korumpirane individue koje svoj narod tretiraju sa nipodaštavanjem. Narod je stvorio ove osobe narod ih može i uništiti. Videli smo to ovde već dva puta od kako je parlamentarnog sistema, verujem da možemo to videti i opet. Političari postaju sve perfidniji u svojim manipulacijama, a narod polako sve svesniji da se njime manipuliše. Kako raste svest naroda o svojoj važnosti tako raste i strah političara od naroda, a sa strahom i njegovo poštovanje prema onima koji su mu dali moć i privilegije. Zato je važno da što više pripadnika naroda shvati da ima moć da promeni svoje predstavnike i da mora da ih menja sve dok ne shvate da moraju da služe narodu ili će u protivnom ostati bez moći i privilegija.