Mnogi bi se danas u zemlji iznenadili
da je nekada rad bio veoma važna komponenta u životu i vaspitavanju ne samo
ljudi u Srbiiji već i širom sveta. Naprosto je bilo takvo vreme da, ako ne
radiš teško i konstantno moglo ti se desiti da umreš od gladi i zime. Na to
upozoravaju i mnoge priče i bajke različitih naroda od kojih je najpoznatija
ona o Cvrčku i mravu. U našem narodu postoji u izrekama kao što su “Ko radi ne
boji se gladi” ili “Ko rano rani dve sreće grabi.” Stariji ljudi će i danas
vrednoću oceniti kao veoma pozitivnu osobinu. Od njihovog vremena međutim svet
se dosta promenio. Rad se danas ne ceni i čak polako, čini mi se, počinje da se
smatra za sramotu ili za nešto krajnje loše što izaziva zavisnost kao droga. Iz
Amerike nam dolazi, pored ostalih stvari i mišljenja, i izraz workaholic. Ovim
se izrazom opisuje neko ko radi previše, ko u radu nalazi smisao života. Tu reč
kod nas novinari prevode kao radoholičar, dakle spajanjem reči rad i
alkoholičar. Dok se ranije rad smatrao za vrlinu danas se izjednačava sa
alkoholizmom. Znači stvaranje zavisnosti od rada, što je jednako loše kao i stvaranje
zavisnosti od alkohola.
Ni jedna zavisnost nije dobra, znači manje pij
alkohola da ne bi od njega stvorio zavisnot i manje radi da ne bi stvorio
zavisnost. Najbolje je, u stvari i ne piti, tako se eliminiše svaka mogućnost
stvaranja opasne zavisnoti, iz čega se može izvući zaključak da je bolje ništa
ne raditi da bi se izbeglo stvaranje zavisnosti od rada. Rastući alkoholizam u
svetu, naročito među mladima, pokazuje da se mnogi ne pridržavaju ovog saveta
oko konzumiranja alkohola, međutim vrlo je malo radoholičara na svetu što znači
da se najveći broj ljudi strogo pridržava ovog drugog saveta, da što manje radi
da ne stvori zavisnost. Iz tog straha od rada stvaraju se mnoge nove zavisnosti.
Osim alkoholizma i narkomanije, današnje zavisnosti su i zavisnost od
Interneta, mobilnih telefona, društvenih mreža, sajberseksa, kockanja, kao i
opasni po život, sreću i društvo poroci
kao što su pedofilija, satanizam, seksizam, ubistva iz zadovoljstva, prevare,
lov na ljude i sl.
Imamo
generacije ljudi koji rastu u uverenju da za uspeh nije potreban rad nego nešto
drugo, na primer porodične veze, kreativnost, poznanstva, Internet. Danas onaj
ko ne radi neće umreti od gledi nego će naprotiv bolje živeti od onoga koji
radi. Vidimo mnoge ljude, zvezde društvenih mreža, blogere, starlete, glumace,
pevače, koji doduše pričaju da je njihov posao težak ali im niko ne veruje. Svi
mi znamo da lažu i da tvrde da teško rade samo zato što pojma nemaju šta znači
težak rad. Nikada se sa tako nečim nisu susreli u životu.
Nastao je jedan opšti prezir prema
radu i želja da se postane slavan, poznat, uspešan u domenu društvenih mreža.
Videli smo i to kako je čovek postao poznat tako što je snimio i oskrnavio
sahranu svog rodjenog oca i sve to postavio na youtube. On zarađuje natprosečan
novac, poznat je i dobija šanse da zarađuje
još i više. U koga će mladi gledati? Naravno u uspešne i slavne. Vodeći strogo
računa da ne razviju opasnu zavisnost od rada oni se okreću ka onima koji lepo
žive životnom skoro potpuno slobodnim od ove opasne delatnosti.
U
staroj Jugoslaviji koja je imala odo 20 000 000 stanovnika tiraž od milion
primeraka imao je samo Ivo Andrić kao Nobelovac. Tiraž od 100 000 primeraka bio
je ogroman i postizali su ga retki pisci. Danas Zmaj od Šipova ima preko 2. 000
000 pregleda na različitim klipovima. Gastrozov klip “How to kiss the girl with
usta i jezik” imao je na youtube preko tri ipo miliona pregleda, a na svoj
kanal on ima preko 360 000 subskrajbera. To je trista sezdeset hiljada ljudi
koji jedva čekaju da ovaj mladić nešto postavi. To što on postavlja nisu naučni
radovi, budite sigurni.
Rad polako u svesti savremenog čoveka
odlazi u drugi plan. Muka postaju i najosnovnje dnevne delatnosti koje ne
donose direktno i momentalno zadovoljstvo. Na društvnim mrežama se svi trude da
nešto prodaju, urade, napišu da postanu popularni, praćeni. Niko nikoga više ne
čita, gledaju se mahom samo slike. Sve to ne bi bilo strašno da se u dokolici
ne javljaju i mnogi poroci, zloba, mržnja, ludila razne vrste. Vidite samo
komentare po društvenim mrežama gde se ljudi neprekidno pljuju i psuju na
najgori način. Iz tih komentara izbijaju neke strašne, neverovatne i ničim
izazvane zloba i mržnja. Popularni su samo oni koji nagrđuju i pljuju druge na
najgori način. Tu su i gladijatori u rijalitijima koji moraju jedni druge da vređaju
i biju da ne bi ispali. Narod kulturu i pasivnost strogo kažnjava izbacivanjem
iz rijalitija, a niko ne voli da bude izbačen.
Javlja se direktno prozivanje ljudi. Vidimo
mladiće koji pišu za portal Tarzanija veoma siromašnim rečnikom, prošaranim
neprekidnim psovkama, gde vređaju najlepše vrednosti društva, seju mržnju na
religiju, mržnju na Srbe, podsmevaju se svemu i svakome, prepisju članke sa
Wikipedie pa ih začine psovkama,
oglašavaju srpske sveštenike za pedofile, vređaju davno umrle srpske
vladare i time stiču popularnost. Za svoj portal “Tarzanija” imaju preko 280
000 pratilaca i taj broj vrtoglavo raste. Ovi ljudi veoma siromašni duhom, puni
mržnje i zlobe dobili su priliku da na RT Vojvodina uređuju i glume u svojoj
humorističnoj seriji “Dnevnjak”. U današnjem društvu vlada maksima što manje
znanja i kulture, više para i popularnosti. Ne sumnjam da je i pred ovim
momcima svetla budućnost u domenu zabave.
Ovo je jedan u nizu primera kako se u
savremenom društvu zloba i nesposobnost nagrađuju prilikama koje su potpuno
izvan domašaja kulturnim I radnim ljudima. Ovaj trend u svetu neće ništa
promeniti, mase se neće nikada zainteresovati za vrhunsku umetnost. Ona će uvek
ostati uživanje malog broja ljudi. Trebalo bi ipak postaviti sankcije za lična
vređanja, za vređanja nečije porodice, vere, izgleda, nacije…..toga kod nas još
uvek nema, mada je u Americi, kojoj svi teže, davno uvedeno i kazne su veoma
stroge. Jedino kazne učiniće da ovi ljudi puni snage koja nije usmerena na rad
već se rasipa na mržnju i vređanje prestanu da budu “veoma duhoviti” nazivajući
druge “pičkousti”, “ološ”, “kurva” “retard”, “pička” “šaban”, “govnar” i slično.
Odlicno primeceno
ОдговориИзбриши