Lovci na blago

Prema verovanju našeg naroda, na Ivanjdan u ponoć izbija iz zemlje neki plavičasti plamen i pokazuje mesto gde je zakopano blago. Da bi čovek video taj plamen mora da prinese, ni manje ni više, nego ljudsku žrtvu. Ovakvo verovanje obeshrabrilo je mnoge koji nisu bili spremni da plate ovako visoku cenu. Međutim uvek je bilo ljudi kojima je ljudski život, naročito ako je tuđ, sitnica u poređenju sa zakopanim blagom. Tako su tokom vekova mnogi glavom platili želju pojedinaca da vide Ivanjdanski plamen. Bili su to mahom ljudi koje niko ne bi tražio, slepci, beskućnici, ciganska deca, zalutali starci i slično. Ne znam da li se iko na ovaj način obogatio ili su i te žrtve prinesene na Ivandjan, bile uzaludne, kao i mnoge druge.

U Smederevu ostao je zapis o mladiću koji je toliko bio siguran da Smederevska tvrđava krije blago Proklete Jerine da je nagovorio druga da ga ubije da bi mogao da vidi plamen. Odnekuda se kod njega razvilo uverenje da će ustati iz mrtvih kad drug vidi plamen, pa da onda zajedno iskopavaju blago natenane. Na žalost pogrešio je u proceni. Nije ustao iz mrtvih, a drug mu je osuđen za ubistvo.

Iz svega ovoga može se zaključiti da se do blaga ne dolazi bez žrtve. Ili će to biti žrtva u radu, u teškom trudu koji se ulaže da bi se došlo do blaga ili žrtva u moralnom padu, kada se zaboravlja na sve obzire i čovek postaje nečastan i na sve spreman, čak i na ubistvo, prodaju oružja, droge, maltretiranje drugih, zelenašenje, iznuđivanje novca i slične stvari.

Moderno doba donosi neke druge priče, o blagu za koje nije potrebno prineti nikakvu žrtvu, koje dolazi srećnim slučajem, pada sa neba nenadano. Tu su priče o čoveku koji je na tavanu imao od babe nasleđen predmet za koji nije mnogo mario, nije ga ni gledao. Onda je nenadano u njegovu kuću došao trgovac antikvitetima i otkupio taj predmet za basnoslovnu svotu. Tu je i priča o nekome ko je na buvljaku kupio neki stari predmet za bagatelu, a prodao ga za ogromne pare pa se obogatio. Pre nekoliko godina u Šapcu je na radiju bila vest da je neki dečko na šabačkom vašaru, gde Cigani prodaju drangulije nađene po kantama u Nemačkoj i Italiji, našao veoma vrednu knjigu na nemačkom.

Ovakve i slične priče ohrabruju moderne lovce na blago koji krstare vašarima i buvljacima u potrazi za naivnim i očajnim prodavcima koji ne znaju vrednost robe koju prodaju. Pri tom ti moderni lovci na blago nisu ni antikvari ni draguljari, a prodavci nikada nisu bili naivni niti slabo obavešteni. U zemlji dugogodišnjeg očajanja i besparice, gde je posao privilegija malog broja ljudi, prevare su česte, pa ovi lovci često završe kao lovina.

Još češći lov na blago je na Internet sajtovima za aukcije ili prodaju. Tamo se dijamantsko prstenje prodaje za 1000 dinara, niska od „pravih“ bisera za 3-4 hiljade, a srebrni nakit velike gramaže i čistoće srebra 925 za 200-300 dinara. Naivnih entuzijasta je mnogo pa se taj nakit prodaje veoma dobro i beskrupulozni prodavci zarađuju i po celu platu varajući one koji se nadaju da se obogate bez napora i žrtve. Prodaju se i druge stvari, a cilj je čista prevara kupaca koji  veruju da na Internetu mogu naći naivne prodavce koji ne znaju cenu srebra, bisera, dijamanata, predmeta visoke mode, antikviteta i drugih stvari.

Lov na blago vidimo svuda po ulicama naših gradove. Tamo gde se zatvori neka prodavnica ili pekara, ako je na elitnom mestu, otvara se kockarnica ili kladionica. U glavnoj ulici moga grada ima bar deset kockarnica i kladionica otvorenih na mestima gde su bili butici. Ima ih svuda po gradu, za kockarnicu nije potrebna lokacija. Jednako će dobro raditi i na periferiji kao i u centru. Ova su mesta uvek puna ljudima svih uzrasta ali najviše mladog sveta, koji ne bi da radi, ali bi da živi lagodno od nerada. Od kocke se niko nije obogatio, niti na duge staze živeo lagodno a mnogi su izgubili kuću i imanje na ovaj način.

Iz svega se ovoga može zaključiti da je stara priča o blagu koje zahteva žrtvu istinita i poučna. Iz sudbina mnogih ljudi o kojima svakodnevno čitamo po novinama možemo zaključiti da blaga bez žrtve nema i da ga nikada nije bilo. Za bogatstvo se mora ili raditi ili postati nečastan pa žrtvovati druge ljude. Onaj koji traži lakši put obično završi kao žrtva.