Uoči izbora

U Srbiji je parlamentarni život još mlad. Ljudi nisu svesni svoje političke snage, nisu svesni da oni znače kao građani ove zemlje i da se njihov glas računa. Ovde se pogrešno veruje da su političari naši gospodari a u stvari im mi, svojim neznanjem, dajemo tu moć. U totalitarnom režimu postoji vladar, a u parlamentarnom bi narod trebao da bude vladar, odnosno onaj koji je na vlasti trebalo bi da bude sluga naroda koji mu je dao moć da vrši njegovu volju. Uz moć idu mnoge privilegije ali i ogromna odgovornost. Naši političari, međutim, uživaju u privilegijama bez ikakve odgovornosti, jer nema nikoga da ih na odgovornost pozove. Kod nas i narodu i politučarima treba lekcija iz demokratije. Političari sebe vide kao vladare a narod sebe kao sluge, a trebalo bi da bude obrnuto. Političari su slabi, smrtni ljudi koji su sticajem okolnosti postali narodni predstavnici, oni nisu ni pametniji, ni obrazovaniji, ni jači ni dugovečniji, ni sposobniji od moćnog, besmrtnog naroda. Svaki pripadnik naroda znači i njegov je glas itekako važan, zato ja lično ne odobravam apatiju kod jednog dela naroda kada je politika u pitanju. Svaki pojedinac ima moć kao pripadnik naroda, i političar  treba da služi svakog pojedinca. Običan građanin je i moćniji od političara jer je manje izložen moći pa i osudi, javni rad je teret i za naše političare koji nisu nikakvi predstavnici naroda.  Zato ih treba menjati dok ne shvate da narod nije glup, da mu niko ne može reći preko medija da živi bolje, da mu je super kad nema gde da nađe posao, nema gde ni da se prijavi za posao.  U medijima niču fabrike, ali ni u jednom oglasniku te fabrike ne izdaju oglase za zapošljavanje. Političari moraju da shvate da narod nije strašljiv i da mu niko ne može reći da će izbiti rat ako taj političar padne sa vlasti, rata neće biti, jer narod neće rata. Narod nije u milosti političara već je političar u milosti naroda.

Kod naših političara, naročito kad dođu na vlast zapaža se jedna srašna bahatost, nepoštovanje naroda, laž, korupcija, nedostatak bilo kakvog principa i osnovnog smisla za poštenje. Možda je to i normalno, možda samo takvi ljudi i mogu da se bave politikom, možda je to poziv koji zahteva takvu vrstu ljudi, ali zato je kontrola još važnija. Političar treba da se plaši naroda a ne obrnuto, jer narod je moćan a političar slab. Političar treba da zna da može pasti sa vlasti svakoga časa ako ne bude poštovao svoj narod. Kod naših političara nema tog straha, oni svoj narod tretiraju kao grupu manje vrednih, mentalno zaostalih ljudi sa kojima se ponašaju po utvrđenim pravilima. Najpre lažu, obećavaju sve i svašta da bi samo došli na vlast, dok su na vlasti ne rade ništa, samo kradu, obećavaju, lažu, prodaju zemlju strancima i pune svoje džepove. Za to vreme, preko korumpiranih medija ubeđuju narod da su mnogo uradili, da su otvorili fabrike, popravili puteve, doveli strane investiture, koje niko nije video, sklopili poslove, od kojih niko nema koristi, otvorili radna mesta koja niko nije zauzeo i slično. Uz to oni izazivaju svađe sa susedima, raspiruju nacionalnu mržnju i stvaraju utisak da živimo u okruženju krvoločnih naroda koji samo čekaju da krenu na nas i da nas sve pobiju, da nam peku decu i siluju žene. Od ovih vukodlaka punih mržnje, štiti nas samo dati političar. Ako on padne oslobodiće se krvnici, preći granice i nastupiće potpuni mrak. Živimo u okruženju naroda koji su do pre dvadeset pet, šest godina delili sa nama dobro i zlo, živeli isto kao i mi i kod kojih je parlamentarni sistem takođe novost. Njihovi političari rade njima istu stvar i svi su u dosluhu sa našima. Videli smo skoro kako to funkcioniše na primeru Bosanske tužbe Hagu za genocid. Zove odavde naš političar svoga bosanskog brata i kaže “brate idu izbori upriliči mi jednu tužbicu Hagu za genocid, ona će i tako biti odbijena ali će meni skočiti rejting.” Provociraju se i Albanci na Kosovu, manipuliše kosovskim Srbima, radi se sve samo da bi se narod obmanuo i da bi se ostalo na vlasti. Pred izbore u susednim zemljama naši političari čine usluge svojoj braći iz susedstva raznim besmislenim protestima, pretnjama, evociranjem prošlosti i sličnim marifetlucima kako bi i tamo zaživele i opstale korumpirane individue koje svoj narod tretiraju sa nipodaštavanjem. Narod je stvorio ove osobe narod ih može i uništiti. Videli smo to ovde već dva puta od kako je parlamentarnog sistema, verujem da možemo to videti i opet. Političari postaju sve perfidniji u svojim manipulacijama, a narod polako sve svesniji da se njime manipuliše. Kako raste svest naroda o svojoj važnosti tako raste i strah političara od naroda, a sa strahom i njegovo poštovanje prema onima koji su mu dali moć i privilegije. Zato je važno da što više pripadnika naroda shvati da ima moć da promeni svoje predstavnike i da mora da ih menja sve dok ne shvate da moraju da služe narodu ili će u protivnom ostati bez moći i privilegija.

Brižne majke na Internetu

Svet svakog čoveka kreće se u krugovima stvarnosti koju on sam stvara ili koja se stvara oko njega. Nekada je svet stvarnosti bio jasno odeljen od sveta mašte. Čovek je ljude delio na poznate i nepoznate, stručne i nestručne, uspešne i neuspešne, one koje voli i one druge……. Sa poznatima i voljenima bio je poverljiv, slobodan, verovao im je. Od stručnjaka je tražio rešenje za svoje problem, prema nepoznatima bio je uzdržan i oprezan. Sa pojavom Interneta svetovi mašte i stvarnosti često se poklapaju i često mreža bude jača od svega drugoga, od onoga što znamo i što su nas učili. Nepoznati ljudi na Internetu postaju bliži i važniji od poznatih i voljenih.

 Nama, koji smo veći deo života proveli bez Interneta to je nelogično i nenormalno. Za nas je stvarnost u velikoj meri ostalo ono oko nas, što očima možemo da vidimo i rukama opipamo, međutim vidim da su odrasle generacije ljudi koji ne znaju za ono vreme bez Interneta i kod kojih je stvarnost jedna nejasna slika, umrljana utiscima sa mreže.

Priznajem da deljenje iskustava preko mreže može zaista da pomogne u određenim životnim situacijama. Kada je čovek bolestan ili ima neki veliki problem, pomaže mu povezivanje sa ljudima koji imaju istu muku. Čovek se oseća bolje jer zna da nije sam.

U moru medicinskih sajtova i čatova najuspešniji su oni za trudnice i novopečene majke. Pored portala na kojima pišu stručnjaci, pedijatri, ginekolozi, fizijatri, ljudi sa fotografijom, titulom, imenom, prezimenom i mestom stanovanja, veći je broj onih sajtova sa tekstovima ispod kojih ne stoji nikakav potpis. Ovi tekstovi često su mešavina prevoda sa sličnih sajtova na engleskom jeziku i onoga što neka, potpuno anonimna ličnost, misli da bi bilo dobro za bebu i majku. Takav je kod nas veoma popularan sajt Bebac, koji ima i razgranatu pričaonicu gde majke dele savete jedna drugoj u vezi sa bebom. Žene potpisane kao Jaca, Maca, Maja, Daca i slično, ostavljaju veoma otvorene komentare o svojoj deci. Iz njihovih komentara može se zaključiti da postoje deca koja sede sa tri meseca, puze sa četiri, a hodaju sa nepunih šrst. Sa tri meseca dete joj kaže mama a sa šest recituje abecedu.

Onda se javi neka očajna mlada majka sa komentarom: „Ajoj žene pomagajte moja beba ima šest meseci i još ne sedi samostalno, o hodanju ni pojma nema. Da li je to neki problem, šta mislite šta da radim?“

  Tada joj se javi Maca sa komentarom: „Ništa ne brini, svako dete je priča za sebe. Ja imam troje dece, prvo je samo selo sa četiri meseca, a propuzalo sa pet, drugo opet propuzalo sa tri, a selo sa četiri dok   ovo mi treće selo sa dva meseca a počelo da puzi sa četiri. Nema pravila.“  Da li je ovakav komentar majci kojoj dete ne puzi sa šest meseci doneo neku utehu ne znam.

Tu su naravno i pametni saveti o ishrani beba. Većina ovih žena ne veruje savremenoj medicini i misli da je u vreme naših baka, kad je svako treće dete doživljavalo da odraste, bilo mnogo bolje. Iako savremena pedijatrija ne preporučuje da se bebama daje kravlje mleko Jaca, Maca, Maja i Daca su svim srcem za to. Obavezno Moja kravica iz samoposluge, to je prava hrana za bebe, ako dobije krv u stolici, skuvaš mu malo čaja od kamilice i k'o rukom odneseno.

 Za napredne bebe, a sve su takve na Internetu, preporucuje se pirinač već u drugom mesecu života a od trećeg može i pasulj, grašak, kivi, jagoda, meso svake veste, musaka, pa dete to uzima samo ručicama i stavlja u usta, pa sve ciči od zadovoljstva.

Javljaju se naravno i kritičari, žene koje i otvoreno kažu Jaci, Maci, Maji i Daci  da lažu i da ni jedno dete ne sedne samo pre navršenog sedmog meseca, ne propuzi pre osmog i prohoda pre jedanaestog. Kritikuju ih i po pitanju ishrane, jer se bebi uvodi čvrsta hrana tek od petog ili šestog meseca i to jedna po jedna namirnica. Takve žene bivaju naravno ispljuvane, optužene da se mešaju u vaspitanje i odgoj tuđeg deteta, jer fiolozofija većine žena koje dele savete drugima preko Interneta je 'dete je moje i mogu sa njim da radim šta hoću.'

Jedna od ovih kritičarki drznula se da pita majku sa naprednim detetom zašto ga hrani pasuljem kad je za bebu od tri meseca to teško i nesvarljivo da bi ova odgovorila da nema para da kupi hranu za bebe. Ova je onda upita „ kako to da imaš pare za internet „, a žena joj odgovori da joj Internet treba da bi se savetovala sa drugima o tome šta je dobro za njenu bebu i tako joj zapuši usta. U svetu umrljne stvarnoti na mreži  Jaci, Maji, Maci i Daci više se veruje nego pedijatru sa imenom,  prezimenom i kvalifikacijama.

Ko su ove osobe koje se potpisuju nadimkom i ne daju nikakve informaciiije o sebi? Ne znam. Mislim da možda i nemaju decu, možda nisu ženskog pola. Ne znam koje su struke, ali se da zaključiti da nisu medicinske. U Americi se desilo da je jedna osoba, vrlo aktivna na ovim sajtovima potpisana kao Velika mama, čak usvajala neželjenu decu preko Interneta. O toj praksi udomljavanja neželjene dece preko Interneta prvi je pisao Rojters, a onda su se uključile i vlasti. Istraživanje je pokazalo da je Velika mama rodila troje dece. Prvoj je devojčici slomila nogu u prisustvu komšinice pa joj je socijalna služba oduzela dete, drugog je dečaka od 15 meseci nehotično udavila u kadi, jer ga je ostavila tamo samog satima, a treće joj je dete, takođe dečak još u bolnici  oduzeto, zbog ova dva predhodna slučaja. Neka od dece koju je usvojila preko Interneta su nestala o čemu se vodi istraga. Ona je rado davala savete o podizanju dece na Internetu baš kao i Jaca, Maja, Daca, Maca. Zato ja niti čitam nepotpisane članke na portalima ili u novinama niti se bavim komentarima anonimnih ljudi. Volim da znam sa kim razgovaram.