U džungli različitih društvenih mreža
dizajniranih da se ljudi sveta upoznaju, druže, razmenjuju iskustva i saznaju
jedni za druge, značajno mesto ima twitter. Kažu oni koji ga promovišu “twiter
je moćno oruđe za promovisanje posla, samo treba znati kako ga koristiti.” Kao
i kod ostalih popularnih društvenih
mreža pristup je besplatan i ne zahteva nikakve lične podatke, dokumente ili
bilo šta. Možete pisati šta vam padne na um, nazvati se kako želite i time sasvim
udovoljiti svojoj sujeti ili čak i nižim ljudskim porivima.
Ovo je mreža malo drugačija od
ostalih. Kreirana da bude neka vrsta bloga ili Internet sms-a, gde čovek može
da piše poruke ne duže od 140 karaktera. Mreža je kreirana 2006-te godine od
nekoliko autora. Od tada do danas rasla je popularnost twittera i ove godine,
po statistikama, ima 500 miliona korisnika od kojih su 302 miliona aktivni.
Kako funkcioniše twitter? Imate prava
da napišete poruku od 140 karaktera. Na primer “Kakvih ovde ima žena od muškaraca”,
“Voleće me jedan dan. Znam.”, “Jeftin sam. Kupiš me kulturom, poštovanjem i
tvoj sam.” “Bićeš moj.” “Lepota kiše je što ne znam da li sam ugazila u blato
ili govno.” “Baci se u vodu.” “Ne kecaj se samnom.” I tako dalje i tome slično.
Čovek se na twitteru bori da stekne
što više pratilaca, jer što više pratilaca to više šanse da veliki broj ljudi
primi ovu kratku poruku, ovaj biser čiste mudrosti. Svaki twitteraš želi da
njegova poruka stigne do što više ljudi zato je retvit (deljenje poruke svojim
pratocima) mnogo značajniji od twita. Svako želi da ima što više deljenja jer
se tako njegova reč širi mrežom i njegova popularnost raste. Što veći broj
pratilaca to više šanse da veliki broj njih retweet-uje ono što ste napisali. Ima
ljudi uticajnih na twiteru sa po
nekoliko miliona pratilaca, u Srbiji nema toliko popularnih jer, kao što znamo,
naše je govorno podrčje znatno manje od engleskog, ali ima ljudi sa po nekoliko
desetina hiljada pratilaca. Ima naravno i javnih ličnosti, političara, ljudi sa
svrhom da nekoga ili nešto ocrne ili promovišu i sl. Ima ljudi sa različitim
motivima kao i svuda.
Kako se stiče pratilac na twitteru i
kako da postanete popularni? Koliko sam ja uspela da primetim kao u životu i
ovde uspevaju najviše pokvareni ljudi, a oni koji nisu bili pokvareni dok se
nisu ovde prikačili, pokvariće se sigurno. To je jedini način da se postane
popularan. Neko pravilo je da kada neko počne tebe da prati ti to njemu
uzvratiš. E sada najpopularniji zaprate nekoga pa ga prate dan-dva i onda ga
otkače, a onaj njih i dalje prati. Tako imamo situaciju da ljude pod imenima
“Tekstilna radnica”, “Rasprevana šišarka” itd. prate desetine hiljada ljudi dok
oni prate samo stotinak ili dvesta. Ima i onih koji strogo vode računa o
brojevima. Na primer, nju prati 13100 a ona samo 131. Počne da prati ljude sa
malim brojem pratilaca, koji su mahom novi ili neaktivni i koje uopšte nije
briga za twitter i koga će pratiti i da li njih neko prati, oni nju zaprate, a
ona ih odmah otkači da ne kvari sebi broj.
Stvaraju se taktike laskanja sebi,
egoizma, prepisivanja od menje popularnih, pripisivanja tuđih misli sebi,
plagijatiranja, ponavljanja jedne misli na razne načine, nekoliko puta,
privlačenja pratilaca zahvaljivanjem, laskanjem i slično.
Koliko pametnih misli čovek može da
iznese dnevno? Za većinu ljudi za ceo
život jedna je mnogo, a i najpametniji ne mogu svakodnevno ni jednu jedinu.
Kada neko postane popularan na twitteru svaka njegova misao postaje zlatna.
Trideset misli dnevno, trideset bisera mudrosti.
Evo na primer twit “Ko je dopustio
ružnim osobama da budu ovoliko odvažne i
hrabre, pitam vas?”, pisac Raspevana Šišarka, sa 129 000 pratilaca, dok ona
prati samo 357. Ko je ova osoba? Niko pojma nema. Šta ona tako pametno piše?
Sve što napiše je gluplje jedno od drugoga, ali ovde vlada pravilo što
besmislenije to popularnije.
“Ako ti kažem da nisam za druženje,
znači osećam da ćeš me nervirati, znači napušiću te kurcem pa će ti biti žao,
znači ne insistiraj…” Ova izvanredna misao deljena je 11 puta i fejvovana od 65
osoba.
Da li ovi ljudi zarađuju nešto novca
svojiom popularnošću? Ne, koliko ja znam. Mogli bi možda, da se bave nekim
poslom, ali najpopularnijima i najpraćenijim je posao upravo svakodnevno
pisanje poruka na twitteru. Tu misli lete kao kletve u popularnom romanu Harry
Potter, svako prepisuje od drugoga. Kad popularan napiše “dobro jutro” to se retvituje po 300-400 puta. Joj vidi kako se dobro
setio!!!
Najbolje je i meni najsmešnije to što
je na srpskom twitteru popularno stavljati svoje misli u citate. Ne umem da vam
odgovorim kako je došlo do ove pojave da čovek samog sebe citira, ali mislim da
je i to nastalo od egoizma koji razvija ova mreža. Neki ljudi bez imena i
života, koji mogu biti klinci kojima roditelji još brišu sline, retardirane
osobe ili čak kažnjenici u zatvoru i skrivene serijske ubice ili sektaši, pišu
svakodnevno budalaštine i desetine hiljada ljudi to čita, lajkuje (ili kako se
na twitteru kaže fejvuje) i deli.
Popularni tviteraš o sebi misli samo najbolje.
Ko ne bi kad toliki ljudi obožavaju sve što on kaže, kad ga prate mnogi dok on
ne prati nikoga. Tako mali čovek postaje zvezda, ima status koji uživaju
holivudski glumci, da ga obožavaju mnogi, a on nikoga. Sa zanemarljivom razlikom
što popularnost holivudskog glumca dolazi uz novac i stil života na visokoj
nozi uz minimalni rad, a popularnost tviteraša dolazi uz negiranje života,
osnovnih ljudskih potreba, u nekoj rupi, uz kompjuter sa koga dolazi jedino
svetlo koje obasjava potpuni mrak.
